Živjela jednom jedna budala. I kao i sve budale, on pojma nije imao da je budala! I zato je živio sretno i zadovoljno.
Život mu je bio dobar. Nije ga ništa mučilo, nije ga ništa brinulo.
Na drugoj strani grada, živio je jedan pametan čovjek. I kao svim pametnim ljudima, cijeli njegov život je prolazio u traženju odgovora, u traženju smisla, u sklapanju mozaika… I zato je živio u strahu, u brizi…
A onda su se oni jednom njih dvojica sreli…
“Život je prelijep!” viknu budala.
“Ne bih rekao.” odgovori pametni.
“Zašto?” upita budala.
I tu pametni počne nadugo i naširoko da mu objašnjava prirodne zakone, zakone dijalektike, filozofiju…
Ukratko, sve ono što budala svojim umom ne bi mogao da razumije!
Budala ga je ipak pažljivo slušao sve dok pametni nije završio, onda je slegao ramenima i rekao:
“Koja si ti budala čovječe"
Preuzeto sa Facebook-a