Jednom mi je jedna klijentica za koju se nije moglo ništa učiniti, na čistom maternjem jeziku rekla: - Mrš, prikazo! ****m i tebe i onog ko te tu postavio.

Jednom mi je jedna kukala kako ne može da nađe posao, i da traži, traži... ali nema i nema. I dok sam ja ugovarala termin sa savjetovalištem za pomoć pri traženju posla, ona je rekla:

- A... bila sam ja tamo. Oni mene šalju u čistačke firme, a ja imam srednju školu. Ja hoću da radim to što vi radite.

Jednom mi je jedan kukao kako nema šta da jede i bio je na ivici samoubistva. Kad je dobio malo novca od nas, pokucao je opet na moja vrata, ali sada kao džek, sasvim drugačijeg držanja i zavodnički mi rekao:

- Ljepotice, imate li vremena i volje da sa mnom popijete piće?

Jednom mi je jedan ušao s plastičnom kesom i istresao na sto sve medikamente koje redovno uzima protiv depresije, anksioznosti i smanjene funkcije štitne žlijezde. Objašnjavao je... kutijciju po kutijicu, sav očajan, jer je na to spao i jer je bolesno ništavilo. Pažljivo sam slušala, a onda rekla:

- Uz Vaše medikamente se može dugo živjeti. Malo pripomažete organima koji su se ulijenili, ili uzbudili. Evo i ja moram staviti naočale da bih pregledala Vaše papire, znači pomažem svojim očima, jer nisu više spremne da me prate i služe kao nekada. Tako je i sa nekim drugim organima, zato terapije moramo prihvatiti kao saveznike, a ne kao neprijatelje. On me pogledao i rekao:

- Ništa ja od ovoga ne bi trebao kad bi imao ženu da mi to tako mirno i lijepo kaže kad se prepadnem.

Jednom mi je jedna dok sam otišla da joj iskopiram dokumente za vizu zdipila novčanik.

Jednom mi je jedna naša starija žena rekla:

- E sine moj, jest meni tebe žao. Mi svi dođemo i "daj", a ti ne možeš nikome ni reći što stvarno misliš. Dabogda da ti nije 'vako i kad izađeš s posla. Ima tako ljudi od kojih svi nešto išću i očekuju. Bogami je serbesnije kopat.

Jednom mi je jedna rekla: - Naravno da mi ne želite pomoći, jer sam Crnkinja.

Jedna druga mi je rekla: Ne može moja majka ovdje ništa dobiti, jer ima pogrešno ime. Da nije muslimanka dobila bi sve.

Treća je rekla: Nema pomoći nama Austrijancima, ali zato ima ovima sa pet i šest komada djece, čuvajte arapske ***de koje rađaju nove teroriste. Jednom mi je jedan rekao:

- Nema za nas ništa, zato ima za one koji su odglumili rat. Sve vas treba u gasnu komoru, sve!

Jednom je jedan preda mnom nasrnuo da tuče svoju majku, a kad sam skočila i viknula na njega u sekundi je postao manji od makovog zrna. Gledali smo se znajući da bi on isto tako nasrnuo da udara i mene, ali ne može u trenutku u kojem treba moju pomoć i u kojem s druge strane stola sjedim kao "moćnija".

Jednom mi jedan razbio računar.

Jednom mi je jedan pekar napravio dvije tepsije pite, jer zna da mi ne smijemo primati poklone, "a pita nije poklon, nego hrana".

Jednom mi je jedna rekla da ne mora ništa dobiti, jer ona voli slušati kako ja pričam "naški jezik". Jednom je jedan ušao i upitao me: - Sprechen Sie Deutsch, Frau von irgendwo? A ja sam njemu rekla da sa rasistima pričam samo pantomimom, ali u dva pokreta i pokazala sam mu prstom prema vratima.

Jednom je jedan plakao da nema ni za hljeb, ni za autobusnu kartu kako bi otišao da sahrani majku, a kad je izašao i ja ustala da otvorim prozor, vidjela sam ga kako sjeda u limuzinu A6 i odvozi se elegantno, dok sam ja par sati kasnije, kao i obično, prvo u tramvaj, pa u metro, pa malo pješke do kuće.

Jednom po jednom, sat za satom, dan za danom, godina za godinom... svaki dan neko kaže nešto lijepo ili manje lijepo.

Često i ružno, strašno, grdno. I ne... nikada nije svejedno.

To su zablude.

A danas mi je jedna naša žena rekla:

Fala ti sestro beskrajnih očiju. Srce si mi ugrijala. Bog te čuvao. I djecu tvoju ako ih imaš. Blago onom koga ti voliš.

Prvo sam se grlato nasmijala, a kad sam otvorila prozor i istegla se da napravim malu pauzu, osjetila sam beskrajnu tugu koja se možda mogla vidjeti u beskrajnim očima, ali ja te oči srećom pogledam samo ujutro kad im dodam malo maskare i naveče kad im skidam ono što sam im ujutro dodala.

Težak je beskraj koji stanuje u ljudskim očima. To znaju oni koji se u beskraje razumiju.

Napisala: Mediha Šehidić

Pratite nas na facebook akter.ba

Pročitaj više: Mediha Šehidić: “Ako to nije ljubav, ja ne znam šta jeste”

Beskraj Beskraj Beskraj