1. Zanemarujemo ih.
2. Kažemo stvari koje ih vrijeđaju. Evo nekoliko fraza kojima vrijeđamo naše roditelje: “Mrzim te”, “Dosadan/na si”, “Prestani da se žališ”, “Prestani da me zoveš” i td.
3. Ne raspitujemo se o njihovom zdravlju. Postoje oni roditelji koji se stalno žale da ih boli ovo ili ono. Dok s druge strane njih 50% trpi bolove i nikad se ne požali. Upitajte ih za zdavlje, jer im možda možete olakšati, ako ne pravim savjetom ili odgovarajućom njegom, onda samo time što ćete ih saslušati.
4. Ne pomažete ih finansijski. Većina penzionera živi na ivici siromaštva. Ukoliko nemate dovoljno novca da im pomognete finansijski, onda možete da im odnesete hranu, kupite drva i td. Oni su vaša obaveza, kao što ste vi do juče bili njihova.
5. Ne odlazite na porodične skupove, proslave, rođendane. Vi ste im najbliži od sve rodbine i vjerovatno čekaju da dođete i da im uveličate skup. Stoga otkažite poslovni sastanak, uzmite slobodan dan i posjetite mamu i tatu.
6. Ne poštujete ih i nikada im se niste zahvalili. Smatra se grijehom ako precjenjujemo sebe, a podcjenjujemo druge. Najviše dugujemo majci koja nam je podarila život.
7. Krijemo informacije o svom privatnom životu od roditelja. Ako prečesto izgovarate rečenicu: “Mama, to nije tvoja stvar!” onda negdje sigurno griješite. Ne morate ulaziti u detalje, ali svoje roditelje morate obavjestiti o osnovnim detaljima iz svog života.
8. Nismo strpljivi sa njima.
Oni zaslužuju najviše strpljenja od nas. Upamtite: oni su vas učili kako da hodate, jedete, pričate, vozite bicikl, plivate…. Koliko su samo strpljivi bili…
9. Ne čuvate sjećanje na njih. Fotografišite ih koliko god možete. Kada se smiju, kada su tužni, kada razmišljaju, grle svoje unuke… Sutra će vam ostati samo te fotografije.
10. Tretirate ih kao da su mala djeca. Oni nisu djeca i imaju više životnog iskustva od vas. Poštujte ih, i poštujte njihove odluke. (fazon.info)
Pročitajte slične sadržaje: Jesu li roditelji krivi ako djeca ne mogu pronaći prijatelje u školi?
