Američki košarkaš iz Marylanda bio je u Ukrajini igrajući u međunarodnim ligama. Nije ni znao da će za nekoliko dana hitno krenuti na put kako bi se vratio svojoj kući, udaljenoj skoro 8000 milja.
Lucious "Lucky" Jones je igrao profesionalnu košarku u Ternopolju, gradu oko dva sata istočno od Lavova, nešto više od mjesec dana. Ali početkom prošlog četvrtka, treneri i zvaničnici lige dali su mu instrukcije da napusti zemlju pošto je Rusija započela invaziju na Ukrajinu.
"Srce mi se slomilo", rekao je Lucky za CNN u ponedjeljak, "nazvali su i rekli:
'Hej, spakuj stvari, vrijeme je da ideš, bombarduju'." On i trojica njegovih saigrača -- dva Amerikanca, jedan Litvanac -- bili su jedini koji su upozoreni da odu jer su ostali saigrači Ukrajinci.
„Bilo je veoma frustrirajuće jer nisam znao šta će se dogoditi ili šta ću da uradim“, rekao je Lucky. Otprilike 8.000 milja dalje, u Merilendu, bila je njegova supruga Marisa sa njihovo četvoro dece -- od 8 i 5 godina, i dvogodišnjim blizancima.
Primila je telefonski poziv od Luckyja oko 2 sata ujutro po njenom vremenu. "Rekao je, 'Moram da idem odavde, odlazim, ali ne znam šta se dešava'", rekla je Marissa za CNN u utorak.
U narednim danima, par je umjereno održavao kontakt jer je Luckyjev signal mobilnog telefona bio slab. Marissa je rekla da joj je se javljao kad je mogao.
"Bio je definitivno uspaničen i uplašen", rekla je Marissa. "Rekao je stvari poput: 'Reci mojoj djeci da ih volim', 'Pošalji mi slike moje djece, želim da vidim svoju djecu' i 'Uvjeri se da znaju da ih volim'."
Od početka rata, grupe Ukrajinaca su masovno napuštale zemlju. Oko 500.000 je pobjeglo u druge zemlje istočne Evrope, prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih naroda za izbjeglice. U to vrijeme, rekao je Lucky, nije čuo nikakve eksplozije ili haos . Ali grad koji je opisao kao relativno miran bio je pun ljudi i panike. Taj dan je bio drugačiji, rekao je Lucky. "Toliko ljudi je bilo napolju, znao sam da se nešto dešava."
"Ljudi su išli u prodavnicu i uzimali svu hranu, išli na granice, išli u medicinsku ustanovu po lijekove, odlazili u banku i vadili svoj novac", rekao je Lucky. Tog jutra, saigrači su brzo spakovali kofere, a nekoliko sati kasnije pokupila ih je kola da krenu na naporan put kući. Nisu dobili upute, rekao je Lucky, i nije bio siguran u koju će zemlju putovati.
Bilo je jako, jako teško za moje tijelo i um'
Njihov prvi potez bio je da se upute u susjednu zemlju na zapadu, Poljsku , jer je to u to vrijeme bila najsigurnija opcija. Ali kada su im zvaničnici rekli da su granice zatvorene, automobil se okrenuo i krenuo nazad u Ukrajinu. Sljedeća najbolja opcija bila je krenuti na jug u Rumuniju. Kako su se približili granici, morali su izaći iz automobila i hodati nekoliko milja.
Muškarci su jedva spavali i odlazili su u toalet napolju kada je trebalo. Lucky je rekao da je jedna benzinska pumpa na koju su naišli u 1:30 ujutro bila kao spas, jer su mogli na brzinu da jedu. Ne samo da su stvari bile iscrpljujuće psihički, već i fizički. Temperature su bile niske i cijelo vrijeme su nosili svoje torbe.
"Bilo je veoma, veoma teško za moje telo i um", rekao je Lucky, "bio sam spreman da se jednostavno slomim i odem da spavam, ali nisam mogao. Imao sam toliko stvari na umu i toliko stvari da uradim da odem odatle zdrav i zdrav."
A stvari su postale još teže kada su upali u nevolje na granici.
Lucky je rekao da su policajci granične patrole odbijali da ih puste unutra, jer su i gomile ljudi žurile da pređu. "Bilo je zastrašujuće jer jednostavno nismo znali šta će se dogoditi", rekao je. Kod kuće, Marissa je pokušavala učiniti sve što je mogla da pomogne Luckyju. Rekla je da je nazvala rumunsku ambasadu da vidi koje informacije mogu da joj daju o njenom mužu.
„Dala sam im informaciju kako bih ih obavijestila da su on i njegovi saigrači na granici i kako bi oni pripazili na njih“, rekla je. Na kraju je igračima dozvoljen prolaz i oni su krenuli vozom za glavni grad, Bukurešt. Tokom cijelog putovanja, hitnost evakuacije je teško opterećivala košarkaše. "Svi su bili u panici", rekao je Lucky, "Bilo je vrlo emotivno."
Nakon otprilike šest sati vožnje vozom do glavnog grada, grupa je u petak ujutro uspjela da odleti iz Rumunije za Amsterdam, Holandija. Tamo su, kaže Marissa, mogli dobiti hotel, što im je omogućilo da se konačno odmore, istuširaju i presvuku. Još jedan let ih je odveo preko Dablina u Irskoj i na kraju do Sjedinjenih Država.
Nervozna porodica čeka povratak kući
Dok je Lucky putovao kroz zemlju , Marissa je bila kod kuće pokušavajući da ostane mirna za njega i djecu.
"Morala sam biti mirna kroz oluju", rekla je. "Nisam mogla uspaničiti djecu ili njega." Kada je Lucky prešao rumunsku granicu, otkrila je svojoj djeci da je njihov tata na sigurnom, te su s njim mogli razgovarati na FaceTime-u. U subotu, kada je Lucky konačno sletio na Međunarodni aerodrom Dulles, on, Marissa i cijela njegova porodica bili su sretni što je konačno ponovo na tlu SAD-a.
Ovo ostavlja njegovu košarkašku karijeru u zraku za sada, jer ga situacija i dalje opterećuje. "Trenutno nisam fokusiran na košarku, što se tiče samog sebe, jer je ovo bilo pravo traumatično iskustvo," rekao je.
Dok je siguran kod kuće sa svojom porodicom, Lucky je rekao, misli na svoje prijatelje i saigrače u Ukrajini. "To je tužna situacija," rekao je. "Samo se nadam da su svi moji prijatelji i saigrači koji su tamo i njihove porodice - da je mnogo bolje nego onda kada smo mi napustili Ukrajinu." (CNN)
Pročitajte više: Pogledajte video prve dame Ukrajine: “Ovo je trenutno Ukrajina”
