Da li ste znali:Tišina nas zapravo dovodi do ludila

Zanimljivo

Tišina nas zapravo dovodi do ludila
Foto: Jirgen Razmusen

Kada u ovom životnom haosu, prevelikoj gužvi i buci pomislimo na tišinu i mir, sigurno nam ne pada na pamet da nas potpuna tišina može dovesti do ludila.

Svi smo čuli za termin gluha soba, ali anehoična komora nije tako uobičajen naziv kojim se služimo svaki dan.

Tišina je predmet naučnih istraživanja, a njeno izučavanje ne bi bilo moguće bez pomenutih komora.

Na Fejsbuk stranici „Zanimljivo“ objavljeno je šta se dešava vašem organizmu i umu tom prilikom:

„Prije svega, vaše uši će se prilagoditi tišini. Ubrzo nakon toga, počećete da čujete otkucaje srca, usmjerićete pažnju na svoje disanje i čak ćete čuti klokotanje u stomaku.

Kasnije ćete pokušati da ustanete i hodate, ali ćete izgubiti ravnotežu, jer se orijentišemo kroz unutrašnje uvo, a bez zvuka gubite sposobnost normalnog kretanja.

Konačno ćete sjesti i nećete moći da ostanete ovako duže od 15 minuta, jer nema spoljašnjih slušnih stimulansa,osim onih iz vašeg tijela.

Mozak će se zbuniti i počeće da stvara sopstvene zvuke. Trideset minuta kasnije, u mnogim slučajevima, počećete da halucinirate i upašćete u delirijum.“

Jedna novinarka imala je privilegiju da doživi ovo nevjerovatno, ali i vrlo neprijatno iskustvo anehoične komore Tehnološkog univerziteta Danske, severno od Kopenhagena.

– Čim sam ušla, začulo se ništavilo – čist mir i tišina. Kao da mi je neko zapušio uši. Kad bih lupila dlanom o dlan, zvuk je bio prigušen. Kad bih pokušala nešto da kažem, kao da su mi postavljeni zidovi, pod, i plafon upijali riječi – riječi su reporterke VICE-a koja je u ovoj gluhoj sobi provela čitavih 48 minuta.

Pomoćni inženjer i njen vodič Jirgen Razmusen joj je prije ulaska u komoru rekao da ga pozove telefonom ukoliko osjeti veću neprijatnost jer je niko neće čuti ako bude vikala.

– Poslije samo par sekundi, mislila sam da ću skrenuti s uma. Da bih lakše izdržala, pokušala sam da se opustim i uživam u tišini. Pravila sam se da sam astronaut u svemiru, na važnoj misiji, da šetam po mjesecu. A onda mi je pažnju privuklo nešto nalik protivpožarnom alarmu iz daljine. Znala sam da je nemoguće da tako nešto čujem. Mozak je počeo da me izdaje poslije samo minut,dva – izvjestila je kasnije u svom tekstu.

Kada je nepostojeći zvuk alarma nestao iz njene glave, počela je da čuje samo sopstveni puls. Pričala je sama sa sobom kako ne bi poludjela, ali je pisala da joj to nije umanjilo neprijatnost koju je osjećala.

– Vrat mi je pravio neke čudne zvuke. Kad god bih okrenula glavu, činilo mi se da neko šuška kesom čipsa. Otišla sam do sredine prostorije da sredim utiske, ali to je bila najgora ideja koja mi je do tog trenutka pala na pamet. Imala sam osjećaj da lebdim u ogromnom fluorescentnom rezervoaru. Bacila sam pogled na štopericu po prvi put. Prošlo je šest minuta – navela je.

Pokušavala je da prihvati zvuke sopstvenog tijela, kad već nije mogla da im se suprotstavi. Počela je da pjevuši i imitira sve te sitne nepostojeće šumove koje je čula što je, kako kaže, „vjerovatno bio prvi znak ludila“.

– Dvadesetak minuta kasnije, pomislila sam da bi bilo najbolje ako bih zaspala. Pozvala sam Jirgena i zamolila ga da isključi svetla – još jedna loša ideja. Bez ikakvih vizualnih orijentira nisam znala gdje se nalazim, samo sam lebdjela kroz crnilo. Čekala sam da mi se oči malo priviknu na tamu, ali to se nije desilo – posvjedočila je.

I pored gubitka čula vida i sluha, odlučila je da ostane u komori. Tek oko četrdesetog minuta pokušala je da vrisne testirajući da li će joj neko pritrčati u pomoć, ali ništa se nije dogodilo.

– Poslije još par minuta vrtoglavice, prihvatila sam se telefona. Skener mi nije prepoznao otisak prsta jer su mi ruke bile znojave, pa nisam mogla da ga otključam. Počela je da me hvata panika. Tri puta sam unijela pogrešan pin da bih ga najzad nekako otključala, a onda zamalo da ga ispustim. Tu me je stvarno obuzeo strah. Umalo da mi iz ruku isklizne jedini izlaz iz te savršeno tihe pomrčine. Pozvala sam Jirgena i tražila da me pusti. Eksperiment je bio okončan – prepričala je Katrina.

Pročitajte više: Zanimljivo: Priča o BUDALI i PAMETNOM

Pratite nas na Facebook akter.ba -Da li ste znali:Tišina nas zapravo dovodi do ludila

Pratite nas na našim stranicama na

Vezane vijesti

Odgovori

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Obavezna polja su označena sa * (obavezno)